Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Televizija kao deo telekomunikacija postoji preko 60 godina,a pre više od 20 godina počela je da se razvija digitalna televizija.

Možemo reći da imamo tradicionalnu i digitalnu televiziju, pri čemu pod tradicionalnom podrazumevamo analognu televiziju a digitalna televizija  je u stvari digitalizovana tradicionalna televizija.

Signal iz televizijskog studija se mrežom mikrotalasnih linkova prenosi do predajničkih lokacija. Kod analogne televizije signali slike i tona se prenose odvojeno, za emitovanje slike se koristi amplitudna modulacija - AM, a za ton frekventna modulacija - FM. Kod digitalne televizije slika, ton i dodatni podaci se prenose zajedno u jednom digitalnom televizijskom signalu tj. nizu podataka (engl. data stream).

Digitalni signal je deo tradicionalne televizije već duži niz godina, najpre se pojavio u uređajima kao što su test generatori i karakter generatori. Kasnije je bio sve zastupljeniji,pojedini uređaji su bili digitalni pa je trebalo signale iz analognih uređaja pretvarati u digitalne pomoću A/D konvertera, a signale iz digitalnih pretvarati u analogne pomoću D/A konvertera. Digitalna televizija podrazumeva digitalizaciju celog televizijskog lanca, od kamere i mikrofona kao izvora televizijskog signala, do TV prijemnika kao poslednjeg elementa u lancu.

Za digitalizaciju televizije razvijeni su određeni standardi za obradu slike i tona, kompresiju, digitalnu modulaciju. Oznaka standarda koji je razvijen od strane DVB Projekta je DVB-T (engl.Digital Video Broadcasting - Terrestrial). Koriste se dve oznake za zemaljsku digitalnu televiziju DVB-T i DTT (engl. Digital Terrestrial Television). Digitalni signal je formiran prema MPEG-2 standardu koji u sebi sadrži signale slike, zvuka i dodatnih podataka. Za zemaljsko emitovanje je usvojena OFDM (engl.Orthogonal Frequency Division Multiplexing) modulacija. Kod ove modulacije se u jednom RF kanalu smesti u ravnomernom rasporedu nekoliko hiljada podnosilaca, a svaki od njih se digitalno moduliše i prenosi jedan deo celokupnog digitalnog signala. Pošto se radi o digitalnom kodovanju ova tehnika se često naziva i COFDM (engl. Coded Orthogonal Frequency Division Multiplexing). Ovakvim načinom prenosa u jednom RF TV kanalu širine 8 MHz može se ostvariti brzina prenosa od 20 Mb/s, što je dovoljno za emitovanje nekoliko SDTV programa ili jednog HDTV programa.

Svetlost koja ulazi objektiv kamere i zvuk u mikrofon su još uvek analogni. Svetlost iz TV monitora i zvuk koji čujemo su analogni po svojoj prirodi. Zašto onda koristimo digitalni signal kada počinjemo sa analognim svetlom u studiju i završavamo sa analognim svetlom iz TV prijemnika? Zato što nam digitalni signal daje veliku slobodu obrade slike i zvuka, kompresije, otporniji je na smetnje i daje nam mogućnost prenosa više TV programa u jednom RF kanalu.