Menu Content/Inhalt
Naslovna
Istorijat satelitskog prenosa signala E-pošta
Indeks članaka
Istorijat satelitskog prenosa signala
Strana 2

Prenos informacija na daljinu vrši se pomoću različitih komunikacionih sistema. Prenosni medijum može biti ili slobodni prostor ili neka materijalna struktura. Pred komunikacione sisteme u prošlosti, a i danas stalno su se nametali isti zahtevi, koji bi se mogli sažeti u sledeća dva:

– ostvariti prenos što vece količine informacija,
– ostvariti što vece rastojanje izmedu direktnih komunikacionih učesnika.

Up Link Satelitska antena Satelitske komunikacije, kao poseban vid telekomunikacija, uspele su u velikoj meri da zadovolje ove uslove. Ideju o prenosu informacija putem satelita dao je još 1945. godine Artur Klark, poznati engleski pisac naučne fantastike.

Prvi satelit koji je bio korišcen za prenos signala bio je prirodni zemljin satelit Mesec. Eksperimentalno je ispitana mogućnost korišćenja refleksije elektromagnetnog talasa od Mesečeve površine, pri učestanosti od 430 MHz. Tako je od 1956. do 1962. godine bila ostvarena veza između Severne Amerike i Havajskih ostrva.
 
Era satelitskih telekomunikacija počinje lansiranjem prvog veštačkog satelita Sputnik 1957. godine u bivšem SSSR-u. Nekoliko godina posle tadašnjeg Sovjetskog Saveza, SAD su lansirale svoj veštacki satelit TELESTAR, koji je korišćen za prenos televizijskog programa. U početku razvoja satelitskih komunikacija, sateliti su se nalazili u mnogo nižim orbitama od geostacionarne, jer nisu postojale rakete velike snage koje su mogle da lansiraju satelite na tako velike visine.
 
U avgustu 1964. godine osnovana je Međunarodna telekomunikaciona satelitska organizacija INTELSAT (The International Telecommunications Satellite Organization). Cilj ove organizacije bio je da finansira izgradnju komunikacionih satelita.
 
Prvi americki geostacionarni satelit EARLY BIRD (Rana ptica) lansiran je 1965. godine. Ovaj satelit poznat je još pod imenom INTELSAT 1 po nazivu organizacije čiji je on vlasništvo. Satelit INTELSAT 1 mogao je istovremeno da prenosi 240 telefonskih razgovora ili jedan televizijski program.
 
Bivši Sovjetski Savez lansira 1966. godine veštacki satelit MOLNIJA–I, što znaci MUNJA–I. Ovo je bio prvi sovjetski satelit za satelitsku televiziju, nije se nalazio u geostacioniranoj orbiti i karakterističan je po tome što je, stalno se krećući, u odnosu na Zemlju, prelazio i preko severnog pola. Savremeni ruski telekomunikacioni sateliti koji se nalaze u geostacioniranoj orbiti su iz serije HORIZONT i STATSIONAR, i uglavnom se koriste za javne komunikacije i televiziju.
 
Najpoznatije evropske regionalne satelitske mreže su EUTELSAT i ASTRA. EUTELSAT sateliti su u vlasništvu evropske organizacije EUTELSAT (EUropen TELecommunication SAtellite), u kome se nalazi preko 40 zemalja, među kojima je bila i bivša Jugoslavija. Sateliti više generacija EUTELSAT rade od 1983, a sateliti nove generacije EUTELSAT II i III i HOT BIRD 1, 2, 3 , 4 itd. puštaju se sukcesivno, počev od 1990, od kada radi prvi satelit generacije EUTELSAT II.
 
ASTRA su komercijalni sateliti, vlasništo preduzeća SES (Societe Europenne des Satelites) iz Luksemburga. Prvi satelit ASTRA 1A lansiran je krajem, 1988, a počeo sa redovnim emitovanjem programa pocetkom 1989. Nova serija satelita ASTRA ima slične karakteristike kao i sateliti EUTELSAT.
 
 


 
< Prethodno   Sledeće >